Рановизантијска сидра

Локалитет: Дунав, код Рама

Датирање: крај 5. – 6. век

Димензије (cm): 121 . 78, Ø алке 22; 135 . 80, Ø алке 21,5; 140 . 80, Ø алке 21

Инвентарни бројеви: Т:18.410; Т:18.411; Т:18.412

Након векова проведених на дну Дунава, три гвоздена сидра, искована на дунавској граници у бурним историјским временима, нашла су нову намену и трајање као део сталне поставке Музеја. Сидра је почетком 21. века из корита Дунава извадио пловни багер у близини села Рам, само неколико стотина метара низводно од римског утврђења Ледерата, обновљеног за време владавине цара Јустинијана (527–565). 

Новија анализа античких извора показала је да су крајем 5. и током 6. века Дунавом пловили једноставни, брзи и мобилни бродови мањих димензија, са погоном на весла. Овај тип пловила, чијој су опреми највероватније припадала и гвоздена сидра из фонда Музеја, био је претеча дромона, касније чувеног ратног брода византијске флоте. 

Иако само случајни налази, отргнути из свог оригиналног археолошког контекста, ова драгоцена и на дунавском простору изузетно ретка сидра, најзначајнији су предмети у Збирци подводне баштине.