Асинхрони мотори 42 Hz и 50 Hz

Оригинални патент: Никола Тесла

Произвођач: Sever

Место и време настанка: Суботица, Краљевина Југославија, 1930, 1940. година

Димензије (cm): 38 . 26 . 33; 66 . 50 . 52

Инвентарни бројеви: Т:116.6; Т:116.7

Повећане потребе индустрије за енергијом крајем 19. века захтевале су нови тип електричног мотора и нови систем производње и преноса електричне енергије. Изум асинхроног мотора, као и производња и пренос енергије помоћу полифазних наизменичних струја који су одговорили овим потребама, засновани су на Теслином изуму обртног магнетног поља и заштићени су серијом патената. 

Основни Теслини патенти за асинхрони мотор (бр. US 381.968) и за пренос електричне енергије (бр. US 382.280), одобрени су 1. маја 1888. године. За рад мотора Тесла је предложио фреквенцију наизменичне струје од 60 Hz, уместо тада коришћене фреквенције од 133 Hz. Примена патената постала је могућа када су произвођачи у електроиндустрији прихватили предлог о снижавању радне фреквенције и када је успостављен систем јавног снабдевања полифазном наизменичном струјом. 

Фабрика Сeвeр у Суботици, основана 1923. године, била је најзначајнији југословенски произвођач електричних машина пре Другог светског рата. Производила је електричне моторе фреквенције 42 Hz и 50 Hz, чији се примерци чувају у Музеју. 

О доприносу Николе Тесле модерном индустријском добу, инжењер и научник Бернард Беренд (Bernard Behrend, 1875– 1932), потпредседник Америчког института електроинжењера, 1921. године је написао: „Када бисмо из индустрије искључили резултате Теслиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене“.