Погонска парна машина – Локомобила

Место и време настанка: Аустроугарска, 1914. година

Димензије (cm): 360 . 156 . 280

Инвентарни број: Т: 13.1

Проналазак парне машине означио је почетак новог, индустријског доба. Погонске парне машине – локомобиле, покретале су млинове, стругаре, вршалице, пумпе за воду и машине разних намена. Производиле су се у различитим величинама и различитих снага. Између 1891. и 1905. године у Србију је увезено око 170 локомобила. Почетком 20. века скоро половина српске индустрије покретана је снагом паре, а број парних машина константно је растао. 

Иако је још крајем 19. века у Сједињеним Америчким Државама, паралелно са експлоатацијом нафте, започето усавршавање мотора са унутрашњим сагоревањем, до престанка масовног коришћења парне машине прошло је више од 50 година. Данас се поново испитују могућности употребе паре као погонског горива с обзиром на глобални проблем загађења до кога је дошло услед коришћења фосилних горива. 

Локомобила Хофхер-Шранц-Клејтон има пет коњских снага и тежину од 2.800 kg. За разлику од локомобила које су имале сопствени погон, њу је покретала воловска запрега. Током кретања, високи димњак се посебним механизмом спуштао у хоризонтални положај. За ложење котла се користило различито гориво, слама, грање, кукурузовина или дрво, а радни притисак котла је био од пет до десет атмосфера. Иницијативом и под надзором стручњака Музеја науке и технике, рестаурисана је 1994. године у фабрици Сартид.