Један милиметар на један километар

Комплет инварских жица за геодетска мерења

Произвођач: L’Atelier Carpentier

Место и време настанка: Париз, Француска, 1904. година

Димензије (cm): 71 . 25 . 67

Инвентарни број: Т: 6.95

 

Прецизна мерења великих растојања у геодезији одувек су била озбиљан изазов. Једеринов (Jäderin) апарат из 1880. године, са жицом од 24 метра која се затезала преко два троношца уз помоћ тегова, представљао је велико унапређење поступка. Проблем варирања дужине жице услед температурних промена су 1896. године превазишли Беноа и Гијом (René Benoît, Charles Édouard Guillaume), изумевши инвар, легуру никла и гвожђа са изузетно ниским коефицијентом температурног ширења. Тако је настао геодетски прибор Једерин-Гијом, који је развила и израђивала радионица Жила Карпентјеа (Jules Carpentier) из Париза. Тачност која се постизала приликом мерења инварским жицама била је 1 : 1.000.000. 

У Краљевини Србији, прва геодетска мерења је 1887. године извршио Милан Андоновић испред новооснованог Геодетског института Велике школе. Премеравања су наставили Географско одељење Генералштаба војске (касније Војногеографски институт) 1889. и Одбор катастра 1919. године. Измерене координате су ушле у званичну употребу 1928. године. 

Генерал Стеван Бошковић, касније шеф Војногеографског института, послат у Русију и Француску да се упути у најновије технологије геодетских мерења, у Паризу је присуствовао тестирању система са инварским жицама. Схвативши значај новог система, уз помоћ личних веза, прибавио је комплет инварских жица и 1904. године их донео у Србију. Тако је Србија била једна од првих земаља са овим напредним системом за мерења. Комплет инварских жица ушао је у музејски фонд 2003. године као поклон Катедре за геодезију Грађевинског факултета у Београду. 

 

 

уторак - недеља 11-18ч

300 динара – појединачна карта 500 динара – породична карта

Музеј науке и технике Скендербегова 51 11158 Београд (Градски превоз: трамваји 2, 5, 10, аутобуси 26, 79)