Чувари иновација: 100 година од првог српског патента

Музеј науке и технике први пут представља јавности моделе и макете израђене на основу првих регистрованих патентних пријава у Србији у Управи за заштиту индустријске својине (данашњи Завод за интелектуалну својину Републике Србије). Приказани ће бити патенти из међуратног периода, када у Србији тек почиње индустријализација, најчешће инспирисани свакодневним проблемима и потребама грађана, као и унапређивањем производа за тржиште – од казана за печење ракије, преко самољуљајуће колевке и наткривеног бицикла (велосипедских кола), до справе за прављење цигарета, роштиља и многих других. Део изложбе ће бити посвећен реализованим патентним пријавама из фонда Музеја науке и технике, међу којима су и патенти великана српске науке академика Михаила Петровића Аласа, др Владимира Станојевића и академика Миомира Вукобратовића.

Аутори изложбе су Душан Петровић и Саша Шепец, музејски саветници Музеја науке и технике. Изложбене моделе израдио је Дејан Врачаревић, дизајнер, дугогодишњи сарадник Музеја науке и технике у области рестаурације и заштите техничких експоната.

У склопу изложбе, која ће бити доступна за публику од 13. децембра 2024. до 31. марта 2025. године, планирани су пратећи програми.

Проналазаштво и патентна заштита у Србији

Друга индустријска револуција, у периоду од 1870. до 1914. године, доноси убрзани технолошки развој што је условило усвајање Париске конвенције о заштити индустријске својине, 1883. године. Краљевина Србија била је међу првих 11 земаља потписница ове конвенције, иако је стекла независност само пет година раније. Као најзначајнији проналазачи у периоду до Првог светског рата истичу се Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Михаило Петровић Алас и Владимир Станојевић. Будући да у том периоду Краљевина Србија није имала надлежни орган који би издавао патенте, они су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД. Далеко значајније проналаске у том периоду створили су српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама – Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Костовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжењер Шкоде у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу.

Тек после Првог светског рата, 1920. године, стечени су услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, а њен следбеник је данашњи Завод за интелектуалну својину. Први Закон о заштити индустријске својине усвојен је 1922. године.
Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је „Строј за печење ракије“, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, пренесен мађарски патент из 1909. године, а први који је одобрила наша Управа био је „Сама себе љуљајућа колевка“, на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
Како је у овом периоду почела да се развија и домаћа индустрија у Краљевини СХС, поред физичких лица, носиоци патената постају и домаћа предузећа.
Међу проналазачима у првој деценији рада Управе издвајају се Добривоје Божић (инжењер у Министарству железница Краљевине СХС), Михаило Петровић Алас, Владимир Станојевић (бригардни санитетски лекар), Сергије Балтић, Светозар Варићак (чувени математичар, наставник математике Милутину Миланковићу и Ђури Курепи, Ајнштајнов сарадник на геометријској интерпретацији теорије релативности).
Завод за интелектуалну својину у својој дугој историји пратио је судбину осам држава – од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије, у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, иновирајући прописе и законе у складу са светским трендовима, а од 1994. године надлежан је и за послове ауторских и сродних права. Наши савремени закони за заштиту патената усклађени су са европским прописима, Република Србија потписница је скоро свих међународних уговора у области патената, а Европској патентној организацији приступила је 2010. године.