Метална свећа – светиљка са електрохемијским извором струје

Аутори: Александар Деспић, Коста Крсмановић

Место и време настанка: Београд, СФРЈ, 1986. година

Димензије (cm): 7,5 . 5 . 16

Инвентарни број: Т:72.1

Метална свећа је пример коришћења алтернативног извора енергије базираног на електрохемијским процесима. Због једноставности руковања, трајности и особине да се не троши када није у употреби, замишљена је као чист, безопасан и еколошки прихватљив преносни извор светлости. 

Под руководством академика Александра Деспића (1927– 2005), развијена је заједничким радом сарадника са Института за електрохемију (данас Центра за електрохемију на Институту за хемију, технологију и металургију), Технолошко-металуршког факултета и Лабораторије за електрохемију Бугарске академије наука у Софији. Свећу је дизајнирао Коста Крсмановић, професор Факултета примењених уметности у Београду. Патентирана је под бројем Р 263/86. 

Састоји се од активног језгра – електрода (алуминијумске аноде и ваздушне катоде) и пластичног кућишта са сијалицом. Када се у кућиште сипа морска вода или раствор соли (слани електролит) светло се емитује електрохемијским сагоревањем алуминијума. Сијалица може да светли 50 сати непрекидно, без измене електролита, а гаси се просипањем воде. 

Метална свећа је први предмет заведен у документацији Музеја науке и технике, 1989. године. Поклон је оснивача Музеја, академика Александра Деспића.