Наручилац: Erste Donaudampfschiffahrtsgesellschaft (DDSG)
Место и време настанка: Обуда, Будимпешта, Аустроугарска, 1913. година
Димензије (m): 56 (59,33) . 7,2 (13,80) . 2,2 (10,26)
Инвентарни број: Т:18.430
Бродови на парни погон већ одавно не саобраћају рекама српског Подунавља. Већ готово пола века они су само део историје некада велике и за привреду изузетно значајне српске и југословенске речне флоте. На срећу, у Србији су сачувана чак четири пароброда: путнички брод Цар Никола II и тегљачи Србија, Војводина и Жупа. Сачувани су захваљујући власницима који су им, по повлачењу из саобраћаја, пронашли друге намене, али и захваљујући правној заштити Музеја науке и технике који их је, заједно са још пет бродова од историјског значаја, утврдио за културна добра Републике Србије.
Током свог дугог и бурног живота, пароброд Жупа је мењао власнике, а са њима и имена. Запловио је 1913. године као Уна, као наоружани ратни брод С.М.С. Уна учествовао је у бомбардовању Београда током офанзиве генерала Макензена у октобру 1915. године, под именом Мунка пловио је мађарским водама 1919. године, а од 1922. за румунско бродарство под именом Козија. Два пута је тонуо у Дунав – 1919. године код Пакша, око 110 km низводно од Будимпеште и децембра 1944. код Старог Сланкамена где је наишао на мину. Извађен и обновљен 1945. године, пароброд је добио име Жупа које и данас носи. Лета 2015. године Жупа је ушла у фонд Музеја науке и технике као поклон предузећа Иван Милутиновић – ПИМ из Београда.
На Сави, у Макишу код Београда, Жупа још увек чека на рестаурацију и на почетак новог живота као брод-музеј.