Ана је једна од наших најталентованијих композиторки младе генерације, чији рад добро познајем и изузетно ценим. Из тих разлога од самог почетка нисам имао дилему коме бих указао поверење за овај сегмент пројекта. Она је кроз свој музички језик унела атмосферу која не илуструје простор, већ га продубљује — користећи звук да се обрати емоцијама посетилаца и прошири њихов доживљај инсталације. Њен рад доприноси стварању амбијента који позива на контемплацију и интроспекцију.
Коначни резултат представља складно прожимање просторних, звучних и визуелних елемената, које се заокружује кроз лично искуство сваког посетиоца.
Ваш рад је реализован уз помоћ ЛиДАР технологије, 3Д софтвера и сложених мултимедијалних ефеката. Због чега сте се определили за ове приступе и технологије?
Одабир технологија проистекао је из саме природе теме којом се бавим — односом између времена, простора и човека. ЛиДАР ми је омогућио да прецизно документујем архитектуру електране, али и да је деконструишем и поново изградим у дигиталном простору. Та реконструкција није верна реплика стварности, већ интерпретација која је субјективна и естетски обликована.
3Д софтвери, алати за програмирање, видео-монтажу и анимацију омогућавају ми да материјализујем апстрактне појмове попут протока времена, фрагментације сећања, или визије будућности и да их преточим у визуелно искуство које не мора да се рационално разуме, већ се осећа.
Какву димензију овом делу даје његова интерактивност?
Интерактивност је, као и у већини мојих радова, кључни елемент. Она уноси димензију непосредности и непредвидивости — рад не постоји без присуства, не активира се без покрета, и мења се у зависности од тога ко му приступа и како. Посетилац није пасивни посматрач, већ активни учесник (перформер) који својим телом и покретима открива и формира рад, чиме постаје његов саставни део. На тај начин, инсталација се не завршава у самом чину креирања, већ се изнова ствара у сваком тренутку њеног доживљавања.
У томе лежи и симболика самог рада — његово значење се не налази у форми, већ у односима које успоставља са простором, временом и присуством, док се у сваком доживљају изнова рађа и нестаје, попут самог тока времена који покушава да обухвати.
Како је изгледао истраживачки поступак? Са каквим сте се изазовима суочавали приликом реализације пројекта?
Истраживачки поступак започео је прикупљањем архивске грађе и техничких података о термоелектрани, извиђањем локације, али и ширим контекстом њеног историјског и урбаног значаја. Паралелно сам развијао уметнички концепт кроз скице и дигиталне експерименте, како бих пронашао визуелни језик који може да пренесе сложеност теме времена, присуства и заборава.