Промоција публикације „Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике“

Музеј науке и технике и Канцеларија Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) са изузетним задовољством позивају Вас на промоцију публикације „Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике“, ауторке др Снежане Тошеве, музејске саветнице Музеја науке и технике, у уторак, 3. марта 2026. године, у 18 часова, у Музеју науке и технике (улаз из Добрачине 51).

Поред ауторке, књигу ће представити Зоран Левић, директор Музеја науке и технике, Милана Рикановић, директорка Канцеларије Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), проф. др Нађа Куртовић Фолић, рецензенткиња, а разговор ће модерирати Лидија Јакшић.

Књига „Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике“ објављена је у сарадњи Музеја науке и технике и Канцеларије Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Организација Уједињених нација прогласила је 1975. годину Међународном годином жена (International Women’s Year). Почевши од те године 8. март се у свету обележава као Међународни дан жена. На светској конферецији Међународне године жена одржаној у Мексико Ситију 1975. године, установљена је Декада жена Организације уједињених нација (United Nations’ Decade for Women) у периоду од 1976. до 1985. године.

Међу многим земљама које су се укључиле у обележавање Међународне године жена и организовање различитих активности везаних за Декаду жена, била је и Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Као и остале земље учеснице и Југославија је том приликом издала пригодне марке и коверте, а Савезна влада СФРЈ образовала је Југословенски одбор за Међународну годину жена.

Инспирисане Међународном годином жена, историчарка архитектуре Дивна  Ђурић Замоло и пројектанткиња Надежда Богојевић, тежећи да се укључе у актуелне светске токове и укажу на значај присуства жена архитеката у СФРЈ, започеле су дугогодишње истраживање и прикупљање грађе, а у години почетка обележавања Декаде жена, симболично 8. марта 1976. године, саставиле су циркуларно писмо које су упутиле на 96 адреса.

Педесетогодишњицу овог међународног пројекта Музеј науке и технике обележава објављивањем монографије посвећене женама архитектима из својих збирки. Први пут ће бити објављени подаци о животу и раду 57 жена архитеката које су својом делатношћу обележиле визуелну културу на овим просторима и богата архивска грађа која сведочи о овом међународном пројекту у Југославији.

„Публикација Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике представља важан допринос очувању и видљивости наслеђа жена које су, упркос друштвеним и професионалним ограничењима свог времена, обликовале простор, градове и историју архитектуре у Србији. Посебну вредност овом издању даје чињеница да је засновано на богатој грађи и збиркама Музеја науке и технике, које на посвећен и истраживачки начин чувају и осветљавају доприносе жена у областима науке, технике и стваралаштва.

Њихове приче сведоче о храбрости, истрајности и визији жена које су крчиле пут генерацијама које долазе. Њихови професионални домети нису само део историје архитектуре, већ и шире борбе за право жена на образовање, рад и равноправно учешће у јавном и стручном животу. Подршка издањима попут овог важна је јер нас подсећа да допринос жена науци, техници и градитељству није био маргиналан, већ суштински за развој друштва. Истовремено, ова публикација отвара простор за нова истраживања, нова читања историје и већу видљивост женског стваралаштва које је дуго остајало на маргинама институционалног памћења.

Канцеларија УН Wомен остаје посвећена партнерствима која доприносе документовању, афирмацији и промоцији доприноса жена у свим областима друштва, јер разумевање прошлости представља важан темељ за изградњу равноправније будућности.“ – истакла Милана Рикановић, директорка Канцеларије Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) поводом заједничког издања.

Снежана Тошева

Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике

Бити жена архитекта у конзервативној средини почетком 20. века подразумевало је освајање слободе на различитим нивоима – од образовања, преко остваривања права на рад у струци, до заузимања положаја и доказивања у својим занимањима. Закорачити у дубоко патријархални свет који је вековима био резервисан искључиво за мушкарце није био нимало лак подухват. Свесни чињенице да је женско присуство на архитектонској сцени Србије велика и сложена тема, овом приликом смо имали намеру да прикажемо само један њен део. Покушали смо да сагледамо њихов допринос српској архитектури у оквирима збирки које се чувају у Музеју науке и технике и да публкујемо део фонда. До пионирског подухвата Д. Ђурић Замоло и Н. Богојевић који је започео 1976. године, женама архитектима се као посебном темом нико није систематично бавио. Инспирисане Међународном годином жена коју је 1975. године прогласила Организација уједињених нација, започеле су дугогодишње истраживање и прикупљање грађе

Иако жене архитекте посматрамо кроз исту визуру, обједињујући их у једну тему, одлучили смо да збирке прикажемо одвојено, у посебним поглављима, јер су настале на различите начине. Тако смо грађу у Музеју која је, захваљујући поклонима и откупима, формирана донекле спонтано, као и материјал које су Дивна Ђурић Замоло и Надежда Богојевић прикупљале наменски пре педесет година, на крају „спојили”, сагледавајући допринос жена архитеката развоју српске архитектуре новијег доба.

Овом приликом по први пут су објављени подаци о животу и раду 57 жена архитеката које су својом делатношћу обележиле визуелну културу на овим просторима. Приказани су до сада углавном неистражени опуси као и непознате чињенице о појединим личностима.

Оно што представља нарочито богатство и извор првог реда у истраживању јесте разноврсност сачуваног материјала који чине: студентски радови, планови, скице, техничка документација, фотографије, разгледнице, дипломе, различита документа, чланске карте, визиткарте, уписнице (индекси), свеска  са предавања и лични документи.

Имена и опуси који су сачувани у збиркама Музеја науке и технике сведоче о томе да је рад жена архитеката био нераскидиви део процеса женске еманципације. Храбро освајајући до тада искључиво мушку професију, оставиле су значајан траг на различитим пољима деловања. У оквиру борбе жена за излазак из сфере приватног, жене архитекте су извојевале оно што се данас подразумева у архитектонској струци – у првом реду, донекле равноправан третман. Верујемо да значај грађе сачуване у Музеју науке и технике која илуструје дешавања и домете српске архитектуре новијег доба, представља незаобилазан темељ за будућа истраживања.

Књига је одавање дубоког поштовања Дивни Ђурић Замоло и Надежди Богојевић које су давне 1976. године прве започеле систематско истраживање ове значајне теме као и одавање почасти свим женама архитектима које су утрле пут и извојевале многа права која се данас подразумевју.

Надамо се да ћемо овом књигом, осим чувања сећања на жене архитекте, инспирисати и будућа истраживања.