Изложба „Нота – прича о мирису“ свечано ће бити отворена у четвртак, 27. новембра 2025. године, у 18 часова, у Музеју науке и технике (Скендер – бегова 51).
Музеј науке и технике у сарадњи са Музејом за историју фармације Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, први пут у Србији организује ексклузивну изложбу под називом „Нота – прича о мирису“. На изложби ће бити обрађен сложени феномен мириса са аспекта науке, технологије, биологије, психологије, историје, антропологије, етнологије, лингвистике, естетике и културе, а у историјском представљању производње акценат ће бити стављен на домаће произвођаче парфема, тоалетних и колоњских вода. Аутори изложбе су виша кустоскиња Музеја за историју фармације Јелена Манојловић и виши кустоси Музеја науке и технике, Зоран Левић и Иван Станић.
Посетиоци ће кроз изложбене сегменте имати прилику да се упознају са феноменом мириса преко најзначајнијих биљака и животиња које су се вековима користиле за производњу мириса, апаратура за производњу и дестилацију, историјских артефаката – од римских бочица из Виминацијума, експоната и прича о произвођачима са наших простора из 19. и 20. века, већег броја бочица за мирисе и парфеме из 20. века, реклама, до најзначајнијих светских произвођача мирисних арома и упознавања са неким од природних и вештачких мириса који су се некад користили, а данас се користе у новом облику.
Изложени ће бити предмети из Музеја науке и технике, Музеја за историју фармације, Народног музеја из Пожаревца, Музеја примењене уметности, Природњачког музеја, Градског музеја из Суботице, Музеја Југославије, Покрајинског завода за заштиту природе, Парфимерије „Сава“, Института за судску медицину Универзитета у Београду и приватних колекција.
Изложба ће за посетиоце бити доступна од 28. новембра 2025. до 30. априла 2026. године, у Галерији 51, Музеја науке и технике.
У склопу изложбе ће бити приређен пратећи програм: радионице израде парфема, стручна вођења и предавања.
Реализацију изложбе „Нота – прича о мирису“ подржали су Министарство културе Републике Србије, Француски институт у Београду, Међународни музеј парфема у Грасу, Lilly Drogerie, Rhei Life i BENU апотека, компаније Givoudan и Robertet.
О МИРИСУ
Дубоко укорењен у еволуцији живота, мирис је један од најстаријих облика људске перцепције, а у раним фазама развоја људске цивилизације мириси су помагали људима у преживљавању.
Мирис као сложен феномен који обухвата биолошке, психолошке, културолошке и друштвене аспекте, поседује способност да заобиђе рационални део мозга и директно утиче на емоције, сећања и инстикте.
Посматрајући из угла биолошких процеса, мирис настаје када хемијски сигнали из ваздуха стимулишу рецепторе у носу. Са тих рецептора поруке или мирисни сигнали врло брзо долазе до дела мозга који је одговоран за емоције, сећања и инстинкте, те мириси могу изазвати јаке емоционалне реакције и пробудити давно заборављене успомене. Човек има око 400 различитих типова рецептора који могу препознати преко један билион различитих мириса.
Културолошки посматрано мириси имају различито значење у различитим културама, али и значају улогу у верским и духовним обредима. Употреба парфема и есенцијалних уља често је симбол друштвеног статуса и део идентитета, пружајући осећај самопоуздања. Мирис је важан облик комуникације, не само код животиња већ и код људи. Путем феромона, хемијских сигнала који утичу на понашање других јединки исте врсте код животиња, док код људи феромони могу утицати на привлачност, расположење и социјалну интеракцију. Мирис тела или употреба парфема често шаљу суптилне поруке о личним карактеристикама, здрављу или расположењу.
У савременом контексту моћ мириса се све више истражује и примењује, медицина и терапија их користе у ароматерапији за ублажавање стреса, анксиозности и болова. Компаније користе „мирисни брендинг” како би побољшале искуство потрошача и подстакле емоционалну повезаност са производима. Развијају се уређаји који омогућавају пренос мириса путем дигиталних медија, што отвара нове могућности за виртуелну реалност и комуникацију.
Мирис је више од чулне перцепције, он је спона између тела, ума и друштва. Његова способност да утиче на емоције, изазива сећања и обликује интеракције чини га јединственим и моћним феноменом. Истраживање мириса са биолошког, психолошког и културолошког аспекта живота отвара нове могућности за разумевање човека и његове повезаности са окружењем.